Некада и сада

Просветитељски модел Европе XIX века препознаје се у Кнежевини Србији по мрежи сродних институција које су служиле ширењу културних садржаја. Престонички Крагујевац богати се “заведенијима” намењеним културно-просветном уздизању. Пре тога у Крагујевцу су установљене институцијe преко којих се успостављала државност Србије потврђена и основним актом - уставом из 1835. Развојни процес укључио је све конститутивне елементе друштвено-политичког и просветно-културног живота, а интелектуална упорност прожимала је одабране културне посленике да заједнички утемеље установе од пресудног значаја. Ширењу круга културне елите допринеле су: Гимназија (1833), Књажеско српска књигопечатња (1834), Театар (1835), Лицеум (1838) и Читалиште основано 1846. у Крагујевцу по угледу на Београдско. И поред свих противречности и сукоба, модел развоја по европском узору достигао је завидан ниво. Крагујевац је постао пример угледања и место отклона од патријархалне заосталости, што је побуђивало додатно интересовање многих страних истраживача и Срба преко Саве и Дунава да уведу грађански дух и отворе хоризонте новој држави. Потпору свеукупном развоју пружали су: Вук Караџић, Димитрије Давидовић, Димитрије Исаиловић, Глигорије Возаровић, Јосиф Шлезингер, Јоаким Вујић, Адолф Берман, Вукашин Радишић, Паун Јанковић, Атанасије Николић, Исидор Стојановић, а касније - по завршеном школовању - и многи ђаци Гимназије и Лицеума Књажества Србског у Крагујевцу. Повезаност просвећених изабраника водила је једном циљу: изменити слику патријархалне Србије и упутити обичан свет да читањем књига сазна како је уређен свет изван Кнежевине.

Прве библиотеке формиране су без оснивачких аката и, поред приватних библиотека, служиле су уском кругу чиновника, професора, официра, духовника и ученика. Волонтерски рад карактерисао је уређење првих библиотека, а наши библиотекари прилагођавали су скромном искуству страна правила. Прелиставајући са дистанце почетке библиотечког пословања, запажамо да су исти људи доприносили развоју библиоtекарства и у Гимназијској библиотеци (1840), Читалишту крагујевачком (1846 - 1888), Јавној библиотеци (1866) и Официрској читаоници са касином (1882), попут Стевана Каћанског, Радована Пејића, Саве Грујића, Сретена Стојковића, Павла Шафарика, Симе Живковића, Светозара Милосављевића, Милована Маринковића и многих других. Унапређивању библиотечког рада доприносили су подједнако и директори Гимназије и професори који су се нашли на дужности библиотекара поред редовног наставничког посла. Књиге су из фондова једне библиотечке установе премештане у друге зато што су биле неопходне онима што су промишљали како да унапреде друштвени живот. Напомене у инвентарима књига Јавне библиотеке од 1866. до краја XX века су својеврсна прича о онима који су се службено старали да се књига принови, смести у фонд, каталошки среди, уступи читаоцима, а и сачува због реткости. Брига надлежних често је била у раскораку са кадровским и материјалним условима потребним да се Јавна библиотека развија у духу претпостављене културне мисије.

Културолошки предуслови, од којих су најзначајнији: формирана читалачка публика у Библиотеци Лицеума Књажества србског, Гимназијској библиотеци и Читалишту крагујевачком, и захтеви грађана да им књига као средство сваког даљег образовања буде доступна, утицали су на оснивање прве јавне библиотеке у Србији. Иницијатива Јанка Шафарика, подршка Косте Цукића, разумевање Државног савета предочена су Михаилу Обреновићу и он је потписао Указ о оснивању Јавне библиотеке 14. јуна 1866. У иницијалном акту Јанка Шафарика садржани су услови, намена и обавезе: смештај у Гимназијској згради, формирање фонда од дупликата Народне библиотеке у Београду, Библиотеке Министарства просвете и црквених дела и Гимназијске библиотеке, управљање, стручно вођење (инвентара са азбучним и систематичним каталогом) и финансирање. Директор Гимназије Ђорђе Ћирић био је административно-финансијски заступник Јавне Библиотеке у време оснивања, а за првог библиотекара одређен је Стеван Каћански који није обављао ту дужност. Непостојање општег акта (закона) усмераваће организацију рада на основу Правила за Јавну библиотеку при крагујевачкој Гимназији од 1871. до краја XX века. Дефинисање услова из библиотечке струке и стручни предлози у вези са организацијом рада и уређења Јавне библиотеке представљају зачетак матичне функције Народне библиотеке у Београду, која ће се законски поставити много касније у библиотечкој делатности. Јавној Библиотеци у Крагујевцу од почетка је стручно помагала Народна библиотека у Београду, а као најзначајнију, издвајамо помоћ и сарадњу Стојана Новаковића при изради Правила, око сређивања библиотечког фонда, принављања књига, практичне примене библиотечких поступака итд. Од 1871. године, када су донета прва Правила о раду Јавне библиотеке у Крагујевцу, до краја XIX века, најзапаженије су око стручног уређења били ангажовани: Стојан Новаковић (библиотекар Народне библиотеке у Београду), Сима Живковић и Миливоје Симић (директори Крагујевачке гимназије) као и Светозар Милосављевић (библиотекар Јавне библиотеке у Крагујевцу) који је први сачинио предлог Правила чији је модел по први пут доступан библиотечкој јавности. Ангажовање осталих гимназијских професора који су се често мењали на месту библиотекара, и поред свих покушаја, није значајно утицало на стручно организовање Библиотеке, па су и бројне представке надлежног Министарства биле оправдане. Јован Ђорђевић је обилазећи Гимназију испред Министарства просвете направио извештај о стању у Библиотеци 1873. До краја XX века дужност библиотекара вршили су: Кузман Паштровић, Игњат Суботић, Милован Маринковић, Емилијан Берберовић, Милош Пејиновић, Петар-Пера Ђорђевић, Миленко Ранчић и Јован Максимовић. Многe од њих препознајемо као значајне државне чиновнике, професоре, писце, преводиоце и архивисте.

Почетком XX века српско библиотекарство обележавају Народна библиотека у Београду и Јавна библиотека у Крагујевцу. Закон о Народној библиотеци усвојен је 1901. године чиме је укинут Закон из 1881. (у коме је у једној узгредној белешци поменута Јавна библиотека у Крагујевцу). Нови закон је предвидео отварање других мањих јавних библиотека по угледу на Народну у Београду. То је подстакло интензивније активности на оснивању библиотека у унутрашњости Србије. Конституисање библиотека и књижница имало је два смера: један (оснивање јавних библиотека) инициран Законом о Народној библиотеци (1901.) и други (отварање књижница и читаоница) подстакнут Правилима о народним књижницама и читаоницама из 1904. Принципи јавног библиотекарства реализују се у раду Библиотеке у Крагујевцу а и у новоотвореним народним књижницама и читаоницама у Округу крагујевачком до Другог светског рата.

Крагујевац је већ имао заокружен градски профил, томе је доприносила развијена привреда, Војно-технички завод, а и многе културне установе и удружења. Гимназија и Библиотека остале су најзначајније тачке на културном плану. Унутрашња организација и уређеност Јавне библиотеке у Крагујевцу ослањала се на искуство Народне библиотеке у Београду. Модел Правила о унутрашњем уређењу и реду у Народној библиотеци из 1901. примењиван је и у крагујевачкој библиотеци. Установљење Деловодника (1900) и Списка приновљених књига (1901) пресудно је утицало на библиотечко пословање и сређивање Библиотеке. На пописивању књижног фонда, уз интензивирање свих стручних послова, посебно се истакао Милан Мајзнер, кога ће у повољнијим условима рада наследити Стеван Нешић, библиотекар Јавне библиотеке од 1907. до Првог светског рата. Најзначајнији моменат у историји Јавне библиотеке јесте физичко одвајање од Гимназије и премештање у зграду Начелства 1905. Формирани Одбор за Јавну библиотеку разматрао је сва важна питања, па је захваљујући посредовању Милоја Симића код ондашње власти, уступљен простор Библиотеци.

Период од 1912. до 1919. у постојању Јавне библиотеке у Крагујевцу обележен је историјским догађајима, балканским ратовима и Првим светским ратом, који су, поред трагичног страдања људског потенцијала, уништили и многе тековине раније формираних културних и просветних установа. Када се у здање Начелства 1915. стационирала окупаторска војска, страдао је већи део књижног фонда. Рад Библиотеке је престао, а повремени напори задужених да сачувају књиге нису могли спречити њихово разношење и спаљивање. Аустријанци су књижни фонд селили, прво у гвожђарску радњу Драгића Ђорђевића, затим у зграду Основне школе у Црквеној улици, да би је поново вратили у зграду Окружног начелства. Библиотека је као друштвена установа обновљена после 1919. године, када је дужност управника преузео Мстислав Шахматов, професор Женске гимназије, руски емигрант. Његова заслуга је у томе што је утврдио штету насталу у ратном страдању, приновио књиге, пописао и средио књижни фонд, читаоцима обезбедио приступ, организовао значајна предавања и предложио промену назива Библиотеке у Крагујевцу. Уваживши образложења Мстислава Шахматова Министарство просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одобрило је да се Јавна библиотека у Крагујевцу од 1920. назива Народна библиотека.

После одласка Мстислава Шахматова ефекти рада Народне библиотеке у крагујевачкој јавности нису били запажени. Библиотека је неколико пута после 1930. била затворена, а разлози за то су били дуготрајни послови на сређивању фондова и изостанак државне финансијске подршке. Значајни професори Гимназије (Милан Милошевић, Зарија Вукићевић, Тихомир Погачаревић, Милен Николић, Владета Рајичић, Машан Булатовић и Алекса Веселиновић) обављали су дужност библиотекара, трудећи се да скрену пажњу јавности на занемарен однос државних установа. Посебно је то видљиво након 1937. када је изостала у хијерархијском администрирању брига Министарства просвете Краљевине и Градског поглаварства Начелства среза крагујевачког.

Период између два светска рата није погодовао развоју библиотекарства, а пример за то је и рад крагујевачке Библиотеке. Због економских криза држава није могла да обезбеди финансијску подршку која би пратила идеално осмишљене планове народног просвећивања и смањења великог постотка неписменог становништва, како у Србији тако и у Крагујевачком округу. Стављена под надзор Министарства просвете Краљевске управе Дунавске бановине, које у то време одабира и препоручује књиге, часописе и новине, целокупну набавку и позајмљивање, Библиотека не може успешно да се развија због непостојања јединствене законске регулативе и незнатних финансијских средстава за библиотечко пословање.

Почетком Другог светског рата уништено је језгро националног библиотекарства, Народна библиотека у Београду. То страдање обавезивало је све просветне и културне институције да у оквиру појединачних могућности допринесу обнови ове стратешке установе. Рачунало се на Народну библиотеку у Крагујевцу, која је претходно књижни фонд, углавном, формирала од дупликата Народне библиотеке у Београду и обавезног примерка Државне штампарије, али се због трајања рата и могућег новог страдања одустало и фонд крагујевачке Библиотеке није пренет у Београд. У ратном периоду Народна библиотека у Крагујевцу била је отворена за грађанство, књиге су набављане, инвентарисане и позајмљиване; о томе сведочи Деловодник Народне библиотеке (1941 - 1950) и архивска грађа. Заузимањем просторија у Начелству непријатељска војска је растурила библиотечку имовину, али је залагањем Алексе Веселиновића, в. д. управника и Јована Мирковића, професора Крагујевачке гимназије, заустављено даље страдање и уништавање књижног фонда. Жртва крагујевачког страдања био је и Марко Каличанин кога су извели са радног места у Библиотеци и са многим Крагујевчанима стрељали 21. октобра 1941. године. Библиотека је током рата била место сабирања књига које је окупаторска војска пленила у приватним књижарама (Вук и Бата), приватним библиотекама Јевреја и симпатизера народноослободилачког покрета.

Постојање и развој Народне библиотеке у Крагујевцу, после Другог светског рата, остварују се у колективним напорима санирања ратних последица и интензивне обнове. Овај период подељен је на два дела. Први део је период обнове и изградње, а други је обележен изузетном друштвено-политичком подршком, која је, својим општим актима, Библиотеку видела као део друштвеног система у коме ће се превазићи велики постотак неписмености, а везаност за књигу довести у везу са револуционарним идеолошким усмерењем система образовања и културе. Други део развоја Народне библиотеке Вук Караџић у Крагујевцу, која је то име добила 18. децембра 1953, подређен је задацима стручног организовања ове културне институције. Преузимање стручних и научних модела, важећих у развијеним срединама, позитивно ће се одразити као припрема за дефинисање овог типа библиотеке до доношења Закона о библиотекарству 1960. године. Библиографски институт, Друштво библиотекара и Народна библиотека допринеће стручном формирању фонда 1954. Запажа се интензивано отварање књижница и библиотека у мањим местима и бројним селима Среза крагујевачког. Библиотека је премештана на неколико локација док није 1954. смештена у зграду Алексе Обрадовића. Књижни фонд је при честим селидбама руиниран.

Савремена организација Народне библиотеке у Крагујевцу започела је применом Закона о библиотекама (првог после шездесет година непостојања основног акта) и усвајањем Правила о условима за почетак рада јавне библиотеке. У духу тих прописа донето је и ново решење о оснивању Народне библиотеке у Крагујевцу којим су одређени задаци, организација и начин рада, финансирање и управљање. Најважније за матичну библиотеку, Народну библиотеку у Крагујевцу, било је конституисање Библиотечког центра за два среза, Крагујевац и Светозарево. Према Закону о библиотекама 1965. трансформисано је подручје матичности и Народна библиотека у Крагујевцу је матичне функције вршила искључиво на подручју среза Крагујевац. Општедруштвени интерес је наметнуо да у приоритету друштвених делатности библиотеке добију третман основне и обавезне културне установе, неопходне друштвеном развитку сваке средине. То је функционално одредило развој Библиотеке у Крагујевцу у складу са изменама у општој и стручној легислативи библиотечке делатности. Форсирање планова о отварању великог броја књижница и читаоница није било пропраћено и одговарајућом финансијском подршком. Читалачка публика је у великом броју била окренута Библиотеци, али је немогућност достизања планираних активности доведена у питање због неадекватног смештаја и немогућности сређивања свих фондова. Тај период се може назвати периодом изузетног ентузијазма у библиотекарству, подстакнутог и подржаног од званичне политичке власти. Развојне фазе конципиране су као део опште политике о стратешком положају библиотеке у друштву. Сарадња са привредним и друштвеним организацијама доминирала је у разноврсним активностима. Популарисање књиге и читања маркирано је као најважније друштвено питање. Културна физиономија града прилагођавала се приливу становништва и развоју привреде. Аутомобилски гигант Заводи Црвена застава утицао је на развој целокупне културно-образовне делатности.

Привредне реформе, интенције тржишног социјализма, утицале су на промене друштвеног контекста. Већи обухват становништва образовањем директно је упућивао и на потребу коришћења књига за учење, самообразовање и читање у слободном времену. Неповољни финансијски трендови одразили су се на сектор културе. Библиотекарсто се није развијало у складу са амбициозним плановима, али је Народна библиотека у Крагујевцу успела да на крају периода 1960-1971. увећа фонд на 100.000 књига, обезбеди нови простор у Градском дому, исели стари фонд из зграде Начелства, свој рад прилагоди прописаним стандардима, пружи стручну помоћ матичним библиотекама у окружењу око сређивања фондова, прошири мрежу библиотека на матичном подручју и успешно спроведе форме у популарисању књиге. У овом периоду у Крагујевцу је основана Заједница матичних библиотека (1967), а одржан је и Конгрес културне акције (1971).

Период од 1972. до 1990. испуњен је бројним документима који су одређивали функције Народне библиотеке Вук Караџић. После доношења Закона о библиотечкој делатности 1977. и Закона о удруженом раду из 1976. на нов начин су распоређени чиниоци унутар друштвених делатности. Увођење категорије “слободне размене рада” утицало је и на усаглашавање прописа у библиотекарству са одредбама ових општих аката. Народна библиотека у Крагујевцу усагласила је своја општа акта и програмске задатке тим новим захтевима. Њена друштвена улога усмеравала је на сарадњу са другим институцијама из сектора културе, просвете и социјалних установа. Поред ингеренција друштвено-политичке заједнице, ова институција је уважавала нове промене проистекле из стручног концепта и прилагођавања информационим системима код нас и у свету. Формирана стручна друштва у области библиотекарства прате пројекте петогодишњих планова друштвеног развоја и примењују их на јавно библиотекарство у Србији. То је најплоднији период финансијске и друштвене подршке овој делатности, али ће од средине осамдесетих, на жалост, опадање привредног развоја и нереалне перспективе, рефлектовати негативне трендове. Сви аспекти пословања јавних библиотека и библиотечких јединица унутар мреже коју је покривала Народна библиотека у Крагујевцу нису били исти због неуједначене развијености општина и недовољних средстава за постизање оптималних циљева. Те диспропорције, уочене у претходном периоду, настављају се и после примене стандарда. Народна библиотека у Крагујевцу, како показују анализирани изворни подаци, предњачи у набавци публикација њиховој обради и класификацији, броју читалаца, коришћењу књига и организовању културних активности.

Стручна и научна функција, потврђивала се постојећим фондом књига, као и каснијом набавком публикација из стручних и научних области. Формирани Завичајни фонд, Студијска библиотека Јована Мирковића и издавачка делатност, у овом периоду, представљаће добру подлогу за каснији развој истраживачког и научног рада у Народној библиотеци. Ангажована на пружању стручне помоћи високошколским библиотекама, замењиваће улогу Универзитетске библиотеке, основане у Крагујевцу 1977. године. Тај аспект рада Народне библиотеке у Крагујевцу је од посебног значаја, јер је била матична за све библиотеке које су касније по истој функцији припале Универзитетској библиотеци. На иницијативу Заједнице матичних библиотека СР Србије, уз сагласност општинских матичних библиотека Региона Шумадије и Поморавља основана је 1979. Заједница матичних библиотека Региона Шумадије и Поморавља. Циљ удруживања изражаван је као поспешивање и осавремењивање развоја библиотечке делатности у Региону. Функција матичности у свим договорима заузимала је посебно место, али је тек Законом о библиотечкој делатности из 1994. та законска обавеза прецизно дефинисана и постављена.

Последња деценија XX века није била повољна за развој целокупног библиотекарства. Историјски догађаји, друштвене и привредне кризе, разбијање јединственог југословенског простора, ратови на том истом простору и НАТО бомбардовање, уништили су економске и друштвене ресурсе. Дошло је до стагнације и опадања стандарда на културном плану, а у целокупном српском библиотекарству успорени су процеси трансформације традиционалног модела библиотека у савремене институције подређене информатичкој епохи. Савремени

систем, нарочито јавног библиотекарства, као приоритетну, намеће информативну функцију библиотеке. Структурно везана за категорију књижног фонда, релевантна улога Библиотеке и њено јавно деловање остварују се у функцији задовољавања интереса корисника. Динамика принављања публикација и могућност брзог информисања о тим публикацијама је подређена информационо-технолошким средствима која скраћују пут читалаца у потрази за књигама. Ефикасност и доступност те информације је пожељни циљ коме тежи савремено библиотекарство.

Да би се припремила за нове технолошке и комуникативне процесе Народна библиотека у Крагујевцу је 1992. реализовала прве фазе трансформације инсталирајући програм БИБЛИО, информациони пројекат осмишљен у Центру за научне информације и рефералну делатност Народне библиотеке Србије. Новоформирано Одељење електронске обраде обухватило је неке фазе у библиотечком пословању, али због недовољних средстава и недостатка кадрова процес није завршен до краја XX века. Крај XX века Народна библиотека је обележила фондом од 271.610 публикација, смањеном набавком због ограничених финансијских средстава, ревизијама у најважнијим позајмним одељењима, смањеним бројем читалаца, али и великим бројем организованих културно-образовних манифестација, као и сарадњом са културним институцијама општине, Републике и иностранства. Тај принцип је био усмеравајући у последњим годинама XX века, када је Народна библиотека у Крагујевцу, у време санкција и опште изолованости Србије, успостављала сарадњу са културним институцијама и невладиним организацијама из света. У Библиотеци је током 1999. и 2000. реализован пројекат Talking books Фонда за отворено друштво, као нови концепт анимације читалачке публике. Истом циљу доприноси и инсталирани Интернет клуб, поклон Гете института из средстава Пакта стабилности за Југоисточну Европу.

Окренутост струци усмерила је библиотекаре ка пројекту Завичајна библиографија , тако је тема Књижевни и културни живот Крагујевца - Центра за научна истраживања и Универзитета у Крагујевцу, реализована у сегменту Библиографија периодике у две књиге.

Почетак XXI века карактерише сарадња са иностраним институцијама и проналажење могућност обезбеђивања средстава из нових извора. У том смислу издвајају се нови пројекти који су обезбедили реновирање зграде Јована Ђ. Мирковића и повећање простора намењеног Дечјем одељењу, легатима и издвојеним одељењима (Страгарима, Грошници и на Аеродрому). Основани Амерички кутак је место за које су заинтересовани савремени читаоци. Пажњу публике привлаче добро осмишљени програми за децу и одрасле. Буџетска средства и средства донација у оквиру пројеката обезбедили су оптималнији општи стандард Народне библиотеке у Крагујевцу у првим годинама XXI века. Поред великог броја публикација из различитих области, успех обележава повећан број читалаца и могућности проналажења тражених публикација нашег богатог фонда преко рачунарске опреме и савремених медија. Интензивирана издавачка делатност, у оквиру посебних библиотека, омогућила је Народној библиотеци да објави релевантне публикације, међу њима су књиге Зарије Вукићевића, преводи Младена С. Атанасијевића, збирке песника Десимира Благојевића и Борислава Хорвата. Објављено је репринт издање Новина Србских штампаних у Крагујевцу 1834. у Књажеско Србској књигопечатњи. Нови бројеви обновљених Корака постају релевантна литература студентима и љубитељима књижевности. Летопис Народне библиотеке, богата културно образовна активност, стара и нова ишчитавања библиотечке стварности могу се наћи у нашем листу Крагујевачко читалиште а целовита историја Библиотеке у монографији Народна библиотека у Крагујевцу (1866 - 2004) .

Историјски допринос Народне библиотеке у Крагујевцу је највише у томе што се кроз њен рад током векова сагледава библиотечка теорија и пракса у Србији, која је антиципирала страна искуства, прилагођена нашим скромним условима за развој ове важне делатности. Њена улога у подизању образовног и културног нивоа становништва била је пресудна за средину у којој је настала и развијала се од оснивања до савременог доба. Томе је допринела структура њених фондова коју су обогаћивале многе институције и појединци, свесни да је књига основно средство које служи великом броју читалаца у образовне, научноистраживачке и рекреативне сврхе. Издвајамо улагање и труд свих који су обогатили фондове ове библиотеке стручном и научном литературом, посебно Јована Мирковића, Милена Николића и Зарију Вукићевића. Њихове личне библиотеке, Завичајни и фонд Старе и ретке књиге садрже раритете који нису присутни ни у значајнијим библиотекама Србије, а записи на књигама остају за вечност. За успешан рад у развоју библиотечке делатности у Србији Народна библиотека Вук Караџић у Крагујевцу добила је многа признања и награде. Вукова награда додељена је 1965. Указом Председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Народна библиотека Вук Караџић у Крагујевцу одликована је Орденом за народ са сребрним зрацима 1968. године. Највише признање у библиотекарству, награда Милорад-Панић Суреп , додељено је Библиотеци два пута, прва 1972. и друга 1996. године. Добитници ове награде су и заслужни појединци из редова запослених, који су доприносили и доприносе афирмацији српског библиотекарства: Мирослав Чомић, Милица Грубач и Нинослава Милановић. Велики број културно-образовних манифестација реализован је од 1954. до данас. Ефекти тих окупљања обогатили су наше суграђане и приближили им ону релацију: издавачи-књиге-читаоци. Посебну причу можемо испричати о принављању књига, дародавцима, издавачима, штампарима, књиговесцима и књижарама. Референтну и занатски добро урађену књигу настојимо да приновимо, опредељујући се за уметнички, научно и стручно вредна дела. И на овој изложби се може видети да је штампање књига у вековима пре XIX припадало више уметности него самом занату. Раритети и уникати то показују.

Народна библиотека се развијала упоредо са развојем града и потребама средине и њених житеља. Данас је профилирана у водећу, велику и модерну институцију културне мапе града и Републике, с великим могућностима у пружању разноврсних информација из свих области људског знања. Препреку успешнијем остваривању свих законом постављених задатака представља неадекватан просторни смештај Народне библиотеке у Крагујевцу, пошто је она стециште многих културних догађаја и место културног контакта са свима и из локалног и ширег окружења. Методе и облици рада у Народној библиотеци у Крагујевцу неминовно изискују и садржаје који одговарају новој врсти културне комуникације. Улагање у културу, у библиотекарство, обезбеђује цивилизацијски напредак; на то нас обавезује историја ове јединствене институције у протеклим вековима.

Др Мила Стефановић

 

 

Make a Free Website with Yola.